Dakle… ovo mi je uzrečica pred svako dugačko izlaganje, ali pokušaću da skratim koliko god mogu. S obzirom na to da završavam srednju školu, a poslednje polugodište mog života je počelo pre dve nedelje, malo je reći da sam već u haosu. NEKO je rešio da nam školu premeste na drugi kraj grada zbog renoviranja, a znate u kakvom je stanju Beograd s prevozom ovih dana…čak i vi koji niste odavde. Zato nisam bila baš najprisutnija ovde, ali polako hvatam korak sa svojim obavezama, pa se nadam da ću pisati malo češće.
Bože, čovek bi pomislio da sam fazu pravdanja što ne pišem redovno prešla sa 13 godina, ali izgleda da se neke stvari nikad ne menjaju. Ukoliko vas slučajno zanima šta ima novo, nema novo baš ništa… u stvari, ako je bitna informacija da sam juče sebi kupila mali kaktus za radni sto i nazvala ga Rasta. Kao “raste” pa Rasta, kapirate? I naravno da ću priložiti Rastinu sliku ovde, čisto da biste videli koliko smo slatki 🙂
Pošto već dugo imam onaj Carrie Bradshaw mindset da, ako želim o nečemu da pišem, moram dobro da se raspitam, pa čak i sama iskusim neke stvari, mooožda sam baš to i uradila u prethodnih nekoliko nedelja, a ovde sam da sa vama podelim rezultate učenja o self brandingu. Uopšte ne znam da li je pravi self branding stvarno ono o čemu ja pričam danas, ali pojasniću vam koncept da se ne zbunite.
Jako je teško prihvatiti samog sebe, pogotovo u tinejdžerskim godinama. Povremeno se nađe i osoba koja ima malo više samopouzdanja nego ostali, relativno prihvata sebe i fizički i psihički, ali opet ne može da shvati kako i drugi ne vide kvalitete koje ta osoba voli kod sebe. I ne samo da to otežava odnose sa ljudima, već i otežava toj osobi da dođe do onoga što želi. Još ako krene da se poredi sa drugim ljudima, skapira da osobe koje vrede potpuno isto dobijaju mnogo više, tu nastaje potpuna konfuzija – da li mi nešto fali što ne vidim da mi fali?
Dugo mi je trebalo da shvatim da ni meni ne fali ništa što ja ne vidim, već da nemam adekvatnu samopromociju. Da li vredi voleti sebe do sutra ako niste dosledni toj ljubavi? Ne braniti se kada vas neko provocira, dozvoljavati da vam bilo ko kaže bilo šta, na neki način gazeći tako svoj integritet. Povlačiti se pred onim što želite, a ne grabiti za tim, pod izgovorom da ne želite da se namećete ili da to ne zaslužujete. Zamislite ovako – kao da čekate u redu da kupite nešto čega je broj limitiran. Stojite tako pri samom početku reda (pri početku znači da imate predispozicije da dobijete olako mnoge stvari koje želite), ali uporno propuštate ljude ispred vas, ne smatrajući vaše mesto stvarno vašim. I na kraju, kad konačno dođete na red, proizvoda je nestalo. I tako se povlačite, umanjujući svoju cenu u tuđim očima, iako vredite mnogo više nego što dozvoljavate da se vidi.
Tijanina rubrika: Sezonska depresija i kako je se rešiti (iz ugla kompletnog amatera) https://t.co/iGxovaROgb
— Famoza (@Famoza_net) February 20, 2020
Smatrati da ne zaslužujete stvari koje želite daje zeleno svetlo drugima da vam uzmu mesto u redu. Taj “neko drugi” vidi vaš stav i, iako te neke stvari nije zaslužio ništa više nego vi, malo je bolje glumio da zaslužuje i eto – propustite ga ispred sebe “drage volje”. Ne treba da gradite lažnu sliku o sebi, da glumite da ste nešto što niste. Ono što hoću da kažem je da treba na sami sebe da okačite što bolju reklamu. Svako ima kvalitete koji predstavljaju valutu za sve što u životu žele da kupe. Kvalitet ne mora da bude samo lepota, vrednoća, inteligencija… i sreća je kvalitet. Nekome se jednostavno posreći da dobije ono što želi. Ono što je vaš zadatak je samo da na adekvatan način naučite da “trošite” svoje kvalitete. Koja je poenta novca ako ga smestite u kutiju i zakopate u bašti?
Pošto ceo post provlačim kroz metaforu, i onaj “ne dajte na sebe” deo ću predstaviti isto tako. Prvo i pre svega, ljudi koji vas ne poštuju nemaju šta da traže u vašem okruženju. Ja sam ovu grešku ponavljala godinama sa različitim ljudima i niko se nije “promenio” ako to čekate. Ko vas ne poštuje jednom, neće vas poštovati nikad. Ako neko radi nešto što vam smeta, ako vas ugrožava, ne trpite. Vi diktirate pravila u svom životu, a ako se brinete da ćete ostati sami – možda neko vreme hoćete, ali ne zauvek. Ne dozvolite da vam ljudi oko vas obaraju cenu. Automatski ako vas neko s kim provodite vreme ne poštuje, vređa, omalovažava, kada ste sami ili pred drugima, vrednost vaše valute se smanjuje. Ako počnete da verujete u vrednost koju vam neko postavlja, onda to u očima drugih zaista i postaje vaša vrednost, iako objektivno vredite milion puta više.
I dalje imam mnogo da naučim o ovoj temi, ali sam svoja otkrića do sada želela da podelim sa vama jer mi je prosto fascinantno što mi nikad nije palo na pamet da mi zapravo jesmo sebi najbolja reklama – ako se sami ne reklamiramo, niko na ovom svetu nas neće reklamirati. I jasno mi je da ovaj tekst možda nije stručni psihološki pristup, ali mislim da pomaže koliko-toliko. Za kraj, da sa vama podelim zanimljiv citat koji sam našla, a koji je i te kako vezan za ovu temu, ukoliko se plašite da se zauzmete za sebe, konstantno se preispitujete i ne verujete u svoju vrednost: No amount of guilt can change the past; No amount of anxiety can change the future. I iskreno se nadam da ćete me u narednih nekoliko nedelja čitati i van mojih regularnih vesti, pa vas pozdravljam 🙂
Pogledajte još:
Tijana Minić