“Kako je se rešiti deo” u naslovu je čist clickbait. Ne znam kako je se rešiti. Ali recimo da nam je svima poznat ovaj fenomen “sezonske depresije” koji se svakome desio makar jednom – meni, na primer, dešava se trenutno. Prosto mi je mrsko da radim bilo šta sem da ležim u krevetu, ne izlazi mi se sa društvom (a u ovakvim periodima često krenu misli da ga i nemam), muka me hvata pri pomisli na završetak raspusta…
Pretpostavljam da, ukoliko ste kliknuli na ovo, mora da vam je teško. I da se verovatno osećate kao da svaki tračak dobrog raspoloženja, kada se on pojavi, kao da neko isisa. Recimo Dementor. Ali da, poenta pogođena, idemo dalje. Pre svega, želim da znate da se stavljam u jako riskantnu poziciju jer pišem o ovakvim stvarima. Teško mi je da dajem savete na teme za koje nisam kompetentna. Ne volim da dajem ljubavne savete, savete za uspeh u školi (kad ih ni sama ne primenjujem), pa samim tim ne mogu da se smatram ekspertom po pitanju nečijih toliko dubokih osećanja. Ali mogu da dam podršku i odličan recept za spa veče, preporuke dobrih knjiga (i Wattpad teen fikcija ukoliko želite da uplivate u još veću depresiju).
Ne znam koliko ste vi imali iskustva s tim, ali za mene ove sezonske depresije obično na kraju znače neku vrstu samospoznaje. Što su one jače, to će veća samospoznaja biti. Ne definišu nas samo lepi trenuci u našim životima. Oni loši i kako ćemo reagovati na njih nas možda još više definišu. Iskren savet koji imam da dam je, ako vam je zaista, zaaaaista loše, uradite nešto toliko drastično što nikad u životu ne biste smeli da uradite. Kad god sam bila užasno loše, drastične stvari mi se više nisu činile toliko strašne. U takvim trenucima vodila bih se rečenicom “Šta imam da izgubim?” I zaista jeste tako. Uglavnom se plašimo da će ishod, kada uradimo nešto drastično, biti to da ćemo se osećati loše. Zašto onda to ne bismo uradili dok se osećamo loše? Možda je suludo, ali meni je takav mindset stvarno pomogao, čak mi promenio život, jer, da nije bilo tog razmišljanja nikad ne bih smela da uradim neke od najboljih stvari koje sam uradila u životu.
Naravno, ne treba smele gestove ostavljati samo za najgore momente. Trebalo bi ih praktikovati, pogotovo kada je u pitanju nešto bez većih posledica, na primer priznati osećanja simpatiji ili otići na tu žurku, makar i sama. Tako neke stvari mogu mnogo da ulepšaju dan, a i ako ishod bude negativan, kakve veze ima? Stičete životno iskustvo, a ono je dragoceno. Moram priznati da sam ja u poslednjih godinu-dve malo zarđala sa ovakvim gestovima, ali radim na tome, stvarno. Posle par telefonskih razgovora koje nisam mogla više da izbegavam zamalo sam se ispovraćala, ali ishod je bio relativno pozitivan, tako da, sledeći korak je simpatija. Šalim se, toliko odvažna još nisam 🙂
Nahhhh this is what depression looks like https://t.co/cb4qTgDWXD
— ᔕᗩᗰᗰIEᒍO ⋆ (@Only_SammieJo) February 19, 2020
Ono što takođe ume da učini da se osećam malo bolje je čitanje. Čitanje knjiga koje volim me motiviše da uradim nešto sa svojim životom, a čak i ako ne uradim ništa osećam se dobro jer sam produktivno trošila svoje vreme. Ono što me baca dublje u bedak je gledanje filmova i serija, kao i čitanje Wattpad fikcija, na koje sam u jedno doba godine posebno slaba. Wattpad fikcije su tu kao podsetnik koliko se u mom životu dešava malo (nula) tih maestralnih preokreta gde saznajem da je dečko koji mi se sviđa bio bezobrazan prema meni jer je GODINAMA ZALJUBLJEN U MENE. To se ne dešava nikome. Molim devojčice da odrastu, to se zove pasivna agresija, a ne ljubav. Mislim da je moj ukus za knjige malo drugačiji nego što je bio pre par godina, ali, ako vam se baš čita moja preporuka, čitajte trilogiju “Stoleće” od Kena Folleta. Ako imate živaca za skoro 3000 stranica.
Moj poslednji savet je da čitate ovakve stvari po internetu. Najiskrenije, stvar koja je meni jako pomogla je da se okružim pozitivnim ljudima. Međutim, pošto u ovakvim trenucima nemam živaca za ljude (to nije dobro, ako možete da izvrnete ovaj savet u “okružiti se pozitivnim ljudima” to bi bilo sjajno, ali evo alternativa za nas antisocijalne) uglavnom tražim po internetu kolumne i videe ljudi koji znaju da me nasmeju, da pišu tako da dobijem volju da izađem iz kuće. Ljudi kojima zavidim na tome koliko pozitivnosti nalaze u svakodnevnom životu i koliko od malih stvari crpe životnu energiju, e takvi ljudi mi uliju motivaciju da uradim i ja nešto sa sobom. (HINT GLEDAJTE NARUTA) Uglavnom, ja to pokušavam ovde, ali ukoliko vam ja ne odgovaram, postoji toliko ludih i pozitivnih ljudi u ovoj sferi, kojima je smisao da motivišu i inspirišu.
Da zaključim sa rečenicom koja nije kliše poput “Vi ste voljeni” ili “Niste sami”, jer, budimo realni, ne deluje kad ti to napiše stranac sa interneta, a znaš da je napisao to za još x ljudi koji to čitaju. U svakom od klišeičnih citata sa interneta ima istine, ali su oni već toliko puta ponovljeni da ne osećate njihovo dejstvo posle nekog vremena. Isto kao razlika između prvog puta kada vam neko kaže “volim te” i milionitog puta. Prosto, efekat splasne. Koja god rečenica vas motiviše da zavirite u svoje srce i glavu, da zapravo nađete u sebi tu posebnost koju svako od nas poseduje, zamislite da sam vam baš tu napisala. Jer u ovom slučaju tu sam da prenesem emociju, koja baš upravo pokušava da dopre do vas. Nadam se da sam uspela i da se osećate malo bolje, da dajete ovom mom piskaranju u dva ujutru neku poentu. I da, ako vas zanima, osoba na slici gore je Kelsy Karter, moje otkriće što se muzike tiče, poznatija kao devojka koja je tetovirala Harryja Stylesa posred lica i naterala me da se ludo zaljubim u tog čoveka. Pa, topla preporuka na njenu muziku. Do sledećeg posta!
Tijana
Pogledajte još:
Tijana Minić
Trenutno prozivljavam bukvalno sve sto si navela u uvodu tako da hvala za ovaj blog, malo me je utesio i dao nadu. 🙂
Ne volim zimu jer je tako turobna (onaj deo posle Srpske Nove pa sve do kraja marta) da ne mogu da docekam prolece.
Neki moj nacin za prezivaljavanje ovog haosa su dobri filmovi, serije, čaj, šetnje i sl.
Takodje, svoju dnevnu dozu duhovitosti i šala ne pronalazim vise na YT (ne otkad su svi poceli sa frazama tipa "Sve ce proci samo istraj, Bog te voli, sve ti se sad desava sa razlogom, nisi sam itd) nego na Twitteru, nadje se tu simpaticnih ljudi koji uz britke opaske dele svoju svakodnevnicu.
Odlican blog!
Da, ni ja nisam neki ljubitelj tog perioda zime, pogotovo sto se skolskog dela iste tice… Verujem u frazu "Bog te voli", iako nisam vernik, jer mislim da se uz nju na neki nacin lakse prebrode odredjeni trenuci i lakse se prihvati ona cuvena "Sve se desava s razlogom" recenica. Twitter mi je bio odlicna doza humora dok nisam malo dublje zasla u zajednicu i shvatila toksicnost iste, mada mi je zao sto nisam ostala na Twitteru zbog tog pozitivnog skupa ljudi. Hvala ti 🙂