Vladanin blog: Šta treba uraditi kad gubimo najbližeg prijatelja?

Za početak, želela bih da se predstavim i da kažem da ovo nikada nisam ranije radila i zbog toga sam malo nervozna. Moje ime je Vladana i u zadnje vreme me pisanje bloga mnogo zanima. Ovo će mi biti neka proba. Želela bih da pričam o nečemu što je veoma čest problem u svetu tinejžera – prijateljstvo.

Nažalost, živimo u dvadeset i prvom veku gde su ljudi previše umisljeni i brinu samo za sebe. Ovo se odnosi na okolinu, ne mora značiti da smo svi takvi. Sada da se vratim na temu. Gubljenje prijatelja je sve češće i češće. Kao mala deca do petog razreda osnovne škole i ne primećujemo da prijatelji prestaju da budu zaintersovani. Problem počinje kada mi ulazimo u pubertetske faze, počinjemo da brinemo previse (uglavnom pripadnice ženskog pola, ali i muškarci imaju osećanja) i shvatamo da prijateljstvo nije toliko laka stvar. Meni se pre manje od nedelju dana dogodilo da sam izgubila velikog prijatelja.

Ne, mislim da je to previse jaka reč. Samo smo se rastavile na neko vreme. Počela sam primećivati da nema više šanse za prijateljstvo pre nego što smo se oprostile, ali sam ćutala i u tome sam pogrešila. Neću ulaziti u detalje jer je to neka privatnost, ali sam shvatila da sam pogrešila ćutanjem. Nisam se borila za sebe, dopuštavala sam da gledam kako se ta osoba druži sa drugima a meni ne bi poslala ni poruku da vidi kako sam, šta radim ili da li sam uopšte živa. To je sve češća stvar, osobe koje su žrtve toga da im najverniji prijatelji ni ne pošalju ćao su svuda. Ali to nije neki problem koji može država rešiti, nego mi sami. Ja sam raskrstila sa mojim takozvanim prijateljem za neko vreme. Ali time njemu/njoj nisam ni dala do znanja da okrećem leđa ili zabijam nož u srce, jer posle svega, osoba je za sve to kriva.

Vrhunac svega ovoga je jedno obično pitanje; šta treba učiniti kada se osećamo kao da se udaljavamo od najbliskijih prijatelja?
Ja sam prva koja ništa nije preduzela, ali želela bih da predložim nekoliko odgovora.

1) Možete jednostavno pričati o tome sa tom osobom. Pozitivni rezultati razgovora su ako vaš prijatelj oseća da vas gubi isto onoliko koliko vi to osećate, a kraj prijateljstva je kada se raziđete. To je onaj negativan rezultat.

2) Ako imate slobodnog vremena, pozovite ga u bioskop ili na neko vaše omiljeno mesto gde ste se uvek družili i nalazili. Možda će vas ponovo zbližiti kao nekada.

3) Stavite sve na papir. Pismena komunikacija, bilo putem računara ili papira i olovke, vrlo često olakšava iznošenje emocija jer vam daje vremena da dobro promislite o onome što želite reći, a ujedno i sprečava impulsivne rakcije. Pisano, a ne govorno izražavanje misli takođe smanjuje šansu od izbijanja svađa u kojima bi mogle biti izrečene stvari zbog kojih bi kasnije mogli žaliti.

4) Kopanje po prošlosti u potrazi za time ko je šta rekao i ko je šta napravio svakako ne pomaže u obnovi prijateljstva, jednostavno morate priznati i prihvatiti činjenicu ste i vi imali ulogu u prekidu. Preuzmite odgovornost za sve svoje greške jer je to jedini način da zalečite otvorene rane, a morate priznati da je teško voditi svađu kada vam sagovornik otvoreno kaže “U pravu si, pogrešio sam.”

5) Iako ste možda rešili sve nesuglasice koje su dovele do raspada u prijateljstvu, morate imati na umu da promene ne dolaze preko noći i da treba vremena da se povrati uzdrmano poverenje. Prijateljstvo ojačajte baveći se stvarima koje vas oboje zanimaju, poput šetnje, odlaska do omiljene poslastičarnice, možda i trčanje.

Ovi moji saveti možda neće upaliti u vašoj situaciji, ali svi smo drugačiji. Ako se vratimo na moje propalo prijateljstvo, najviše boli kada prijatelj koga ste uvek stavljali u sam vrh liste prijatelja, tek tako vas opiše. Neverovatno je da se toliko veliko prijateljstvo sačinjeno od same ljubavi i poverenja raspadne za noć, sat ili minut, ali eto. Ponekad mi jednostavno ne možemo udovoljiti svima.

My Blog rubrika je u kojoj vam pružamo priliku da se vaši tekstovi nađu na Famozi! Može to biti vest, neki vaši saveti ili razmišljanje na neku temu. Kad napišete tekst, pošaljite nam ga na našu adresu, [email protected] a u subject/temu stavite My Blog. Vaše blogerske tekstove objavljivaćemo redom kojim nam dođu ali vodite računa da ćemo objavljivati samo one tekstove za koje smatramo da su lepo napisani i i zanimljivi. Prednost će imati oni koji budu pisali našim slovima, tj. budu koristili “šžćđ” u svojim tekstovima. Naravno, ovo je odličan način da promovišete sebe ali i da možda postanete deo naše stalne blogerske ekipe! Za više informacija, pogledajte pravila ovde. Najbolji blog nedelje dobija knjigu izdavačke kuće Laguna a nju možemo da šaljemo samo na teritoriju Srbije!

The following two tabs change content below.
Vladimir Dolapčev je vlasnik i urednik Famoza.net. Prethodno je pet godina uređivao portal srpskog izdanja časopisa BRAVO. Smatra da je rad sa tinejdžerima i borba za dolazak mladih zvezda u region najbolji posao na svetu, iako malo ko to razume.

7 thoughts on “Vladanin blog: Šta treba uraditi kad gubimo najbližeg prijatelja?

  1. Voljela bih da sam ovo pročitala ranije, da sam sve shvatila ranije, da se nismo rastale, da smo i dalje najbolje prijateljice. Boli me to, boli vidjeti te da se družiš s nekim drugim, teško je. I dalje smo super drugarice, ali nije isto. Sve ti mogu reći, i ti meni, ali nije isto. Nije to više to i obje to znamo. Nemaš pojma koliko je teško doći u taj park, gdje smo provodile sate i sate, koliko je teško slušati naše pjesme i sjećati se svega znajući da je gotovo, koliko je teško ležati noću u krevetu znajući da sam te izgubila i da sada imaš nove najbolje prijateljice. Koliko je teško čitati stare leksikone i spomenare u kojima si mi pisala da se nikad nećemo rastati i da ću ti uvijek biti najbolja drugarica. Boli. Listati stare sveske na čijim koricama je napisano NK FOREVER. I kažeš mi da ne živim u prošlosti, ali to je jedini način da budem srećna, donekle. Sjećati se svega, naših igara, razgovora, dopisivanjas preko igrice… Žmurke do kasno u noć sa svima u ulici… a svi vi sada imate nove prijatelje i nova mjesta gdje idete ljeti i uveče sa prijateljima. Samo ja, samo ja sam ostala sama i bez ikoga.. Znam da smaram, ali nadam se da će iko ovo pročitati, da bar nekako otvorim dušu. Teško je. Kažeš mi da se družim sa ljudima, da više pričam, da se više družim, da nađem svoju ekipu i najbolju drugaricu, ali ti si jedina koju želim. Ali, ako ništa, bar si ti srećna. Nedostaješ mi, žao mi je zbog svega. Volim te, K.

      1. Svjesna sam toga i to je najgore… željela bih sve ispočetka, ali znam da je nemoguće, ipak, Katarina, drago mi je što si još uvijek u mom životu. Vjeruj, neću opet napraviti istu grešku♥

        1. Bolje je i probati i neuspeti nego se čitav život posle pitatit šta bi bilo da si pokušala. Veruj nam.

  2. Znaš sve ali evo da te pohvalim i ovde, pišeš odlično draga Vladana i jako mi je drago što neguješ taj hobi 🙂 Nadam se da nećemo imati još mnogo ovakvih iskustava ali teško je u ovim vremenima biti normalan, i sama si rekla.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.