Ljudi jesu posebne jedinke, ali im nije suđeno da ovim svetom koračaju sami. Imati pravog prijatelja u današnje vreme je izuzetno teško. Meni je možda bilo još teže, jer sam ja osoba koja je za svoju okolinu bila izuzetno odbojna. Čitam, gledam filmove, učim, ne znam da se šminkam, nisam veliki ljubitelj društvenih mreža. Nisam tipična devojka 21. veka.
To me je često povređivalo. Ljudi bi me osuđivali, uvek sam bila zadnji izbor, ona koja se nalazi u grupi prijatelja, ali je nevidljiva. Najbolja drugarica bi često zaboravila na mene, bila sam joj bitna samo kad joj je trebala pomoć. Nikad nije slavila nijedan moj uspeh, niti sam stekla utisak da je ikad bila srećna zbog mene. Često bih iz škole došla u suzama, jer su jednostavno svi zaboravili na mene. Desilo se čak i da niko od mojih,,prijatelja“ nije znao kada mi je rođendan.
Sve što sam želela bilo je da krenem u srednju školu u nadi da ću pronaći iskreno prijateljstvo. Sam taj početak bio je izuzetno težak. Nisam poznavala apsolutno nikog, bila sam potpuni stranac. Čak sam u tom periodu izgubila deo sebe. Bila sam previše izgubljena, nisam primećivala mnoge ljude oko sebe. Mislila sam da se jedno ja osećam usamljeno. Međutm,vremenom sam počela da se zbližavam sa devojkom sa kojom sedim u klupi.Počele smo da komuniciramo o školi, o knjigama, muzici…. Zbližila sam se sa njom za vrlo kratko vreme i sada je osoba bez koje ne želim da zamislim svoj život. Jednostavno mislim da je to bila sudbina.
Shvatila sam da je moguće imati pravo prijateljstvo, sve je samo pitanje trenutka. Osobe koje su tu za nas i u najtežim i u najsrećnijim trenucima su osobe koje su izuzetno dragocene i vredne apsolutno svega. Svakako, život je mnogo lepši kad imate nekog sa kim možete da budte ono što jeste, zato nikada nemojte da prestanete da se nadate, jer možda je zaista moguće pronaći nešto iskreno u ovom veštačkom svetu.
FOTO: Pixabay
My Blog rubrika je u kojoj vam pružamo priliku da se vaši tekstovi nađu na Famozi! Može to biti vest, neki vaši saveti ili razmišljanje na neku temu. Kad napišete tekst, pošaljite nam ga na našu adresu, redakcija@famoza.net a u subject/temu stavite My Blog. Vaše blogerske tekstove objavljivaćemo redom kojim nam dođu ali vodite računa da ćemo objavljivati samo one tekstove za koje smatramo da su lepo napisani i i zanimljivi. Prednost će imati oni koji budu pisali našim slovima, tj. budu koristili “šžćđ” u svojim tekstovima. Naravno, ovo je odličan način da promovišete sebe ali i da možda postanete deo naše stalne blogerske ekipe! Za više informacija, pogledajte pravila ovde
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Isti slucaj je i kod mene. Samo sto sam ja imao prijatelje u osnovnoj, njih par ali smo se zbog srednje razisli. Iako smo se druzili i u srednjoj, poceli su da se menjaju pa sam morao da ih izbacim iz svog zivota jer promene koje su uticale na njih nisu bile prijatne ni meni ali ni njima dok smo ih spominjali dok je sve bili u redu. Sada krecem na fakultet te se nadam da cu upoznati nekog sa ''zajednickim jezikom''. U srednjoj mi je bilo najjgore jer sam dosao u novu sredinu, gde je drustvo bilo grozno. U pocetku sam hteo da im se prilagodim i pruzim sansu, ali sam umesto prijateljstva dobio uvrede, ponizenja cak sam bio i fizicki uznemiravan. Sto se tice sama skole znao sam da ne moze da mi pomogne, samo jedno sam se zalio i tada sam dobio odgvor ako ne mogu da im se suprotstavim sam, da je najjbolje da se pomirim sa tom situacijom jer on tu nista ne mogu. Tako da sam prve 2 godine trpeo svasta, a poslednje 2 poceo da bukvalno bezim od njih, da budem sam i tome mi se jako svidelo. Oni su prestali da me diraju, postao sam najjbolji u razredu dosta njih mi je trazilo pomoc, svakom sam izlazio u susret ali od toga nista vise nije bilo jer sam znao da ne mogu da se druzim sa njima jer to ne bi bilo druzenje vec iskoriscavanje i ponizavanje mene samoga. Jos 15 – ak dana i vise ih necu videti u svom zivotu i tome se jako radujem. Prijateljstva u osnovnim i srednjim skolama su jako povrsna, svako svakoga ogovara iza ledja a ovak se druze, tu nema priijateljstva, retko ko da ostane u dobrim odnosima posle skole svi odu svojim stranama. Tek kada jednim delom pocne zivot, neki odu da rade a neki odu na fakultet, mozemo da pricamo o pravim prijateljstvima ali posto je ovo 21.vek i tu treba biti oprezan…
Potpuno se slažem.
Mnogo lep blog, hvala!
Potpuno suosećam 🙁