Da se predstavim – zovem se Lucija, u julu punim 15 godina, dolazim iz Kragujevca. Ja sam osoba sa dosta talenata i ne znam šta bih volela da budem kad porastem – možda tumač finskog jezika, možda hemičarka, možda spisateljica, možda i novinarka, možda i reditelj… Osoba koja je spremna na i koja zadaje izazove. Osoba koja na prvu loptu izgleda dobro i nevino ali u nekim segmentima se naljuti, viče… Vrlo hrabra i odlučna osoba. Najveća mana mi je ponekad naivnost i ljubomora, nervoza… Dete koje sluša rok muziku i voli dobar humor. U kući muško, napolju žensko. Spremam dva romana koji će nekada izaći…
Oduvek imam problema u društvu. Moje društvo treba imati skoro pa isti ukus kao i ja. Recimo po pitanju muzike. Ne zna se šta “drugari” više vole da slušaju – domaći pop, strani pop,domaći rep, strani rep, folk, splavarsku muziku… Zato sam se ja opredelila da budem autsajder – slušam ono šta su slušali moji roditelji, eventualno bake i deke – rok,hard rok, hevi metal, nju vejv (new wave) a ponekad uključim neke evrovizijske hitove (da, znam da je sve ovo manje bitno). Oduvek sam iskakala od svih ostalih iz odeljenja… Okej, da počnem ispočetka…
Ne volim da se hvalim, iako deluje da volim. Od prvog razreda do zadnjeg dana (završavam polako 8. razred i odlazim u srednju) sam svom odeljenju bila broj jedan – prva u dnevniku, najbolja u razredu. Ko zna najbolje i najviše – Luce zna. Od prvog do šestog – uvek položen razred s prosekom 5,00 (u sedmom sam imala manje probleme pa sam završila s jednom četvorkom), išla sam svake godine na neka takmičenja. Nastavnici od prvog dana našeg poznanstva pričaju o meni i vole mene, dok su ostala deca loši đaci, a vrlo mali broj u senci.
Naravno da u svakom odeljenju ima neko ko je najviši i “najjači”, doslovno rečeno “Bog otac odeljenja”. Tog nekog “Boga oca” celo odeljenje sluša. Kad neko ide protiv, odmah mora da se obračuna s njim. Ja se nisam obračunavala ni sa kim, nego je taj “Bog otac” (u daljem tekstu “Deus” (nije mu to ime ni nadimak)) i njegova grupa krenula da mi se podsmeva, baca pribor kroz prozor, tukla po glavi… Prijavila sam sve to i razredni i roditeljima i to je sve na kratko splasnulo… Ali na kratko… Pa onda je nešto promenjeno a nešto ostalo isto u njihovom rečniku… “Debilka”, “Ova je dosadna”, “Ciganka retardirana”, “Glupača, šta ona zna”… Ja sam sve to prijavljivala razrednoj ali je sve bilo gore i gore.
Deus je, odjednom smirio strasti jer je našao curu. Njegova “cura” je bila devojčica koja mi je pravila društvo na odmorima, da ne budem sama. Ta mala je Deusu bila samo robinja, služila mu je da ovaj ispada glavni frajer u školi. Tu devojčicu (u daljem tekstu Vanja – opet to nije pravo ime) su svi likovali, svima je bila glavni hit, “vaćarili su je”, ona je njima slala golotinju… A mene su većina dečaka (bez Deusa) vređala i dalje, još gore nego ranije, a umešale su se i dve devojčice. Recimo da su se jednom naljutili kad je nastavnica jednog predmeta pitala prvo đaka koji je u dnevniku bio 3 (a drugi je bio odsutan taj dan).
“Luciji svi gledaju kroz prste i poklanjanju joj ocene”. Da je istina što to pričaju, ja ne bih ništa znala. Išla sam i kod pedagoga i kod psihologa. Pedagog i razredna su mislile isto:
One: “Ništa ti nisi posebnija od ostalih, samo što si malo bolji đak od njih.”
Ja: “IZVINITE, ALI JA NIKAD U SVOM ŽIVOTU NISAM ZARADILA JEDINICU, NISAM SE NIKAD SKIDALA GOLA I SLALA DEČACIMA SLIKE KAO VANJA, JEDINO JA IDEM NA TAKMIČENJA… JA NE DA SAM BOLJI ĐAK, VEĆ SAM I USPEŠNIJA!”
One: “Devojko,imaš previsoko mišljenje o sebi.”
Ja: “Znate šta, ja u većini slučajeva imam nisko mišljenje o sebi, nego su mi psiholog i mnogi stručni ljudi rekli da sam specijalna i da sam to što mislim o sebi – jedinstvena.”
One: “Ako tako nastaviš da se ponašaš prema svojim drugarima, imaćeš probleme u srednjoj školi.”
Ja: “Ja nikoga ne napadam – svi napadaju mene, a ja se nekako branim.”
Sad nam se bliži matura i uvek pričamo o tome šta imamo na umu da upišemo. Niko od njih neće u gimnaziju, dvoje-troje će u ekonomsku (ako to upišu, čestitaću im od srca), a ja ću u medicinsku. Ovi solidni đaci će probati da upišu tehničku školu a ostali će za frizere, automehaničare… Jedva čekam da odem u srednju školu, da upoznam nove drugare i da zaboravim na drugare iz osnovne.
My Blog rubrika je u kojoj vam pružamo priliku da se vaši tekstovi nađu na Famozi! Može to biti vest, neki vaši saveti ili razmišljanje na neku temu. Kad napišete tekst, pošaljite nam ga na našu adresu, redakcija@famoza.net a u subject/temu stavite My Blog. Vaše blogerske tekstove objavljivaćemo redom kojim nam dođu ali vodite računa da ćemo objavljivati samo one tekstove za koje smatramo da su lepo napisani i i zanimljivi. Prednost će imati oni koji budu pisali našim slovima, tj. budu koristili “šžćđ” u svojim tekstovima. Naravno, ovo je odličan način da promovišete sebe ali i da možda postanete deo naše stalne blogerske ekipe! Za više informacija, pogledajte pravila ovde. Najbolji blog nedelje nagrađujemo jednom knjigom iz izdavačke kuće Vulkan!
FOTO: Pixabay
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Opisujes moj zivot.
Ti me podsjecas na jednu djevojku iz mog razreda.
Da uspjesna si,imas odlicne ocjene i zavidim ti.
Vjerovatno imas i prijatelje,ali mislim da imas visoko misljenje o sebi sto da se lazemo.Ti se samo vise trudis npr od mene,ja se trudim ali strani jezici,fizika,mam i hemija mi ne idu.Ja ne smatram da samo genijalci mogu imati 5.00 ja smatram da ako je nekom to cilj da moze imati 5.00 .
Ja prolazim 5 sa par 4,da li sam zato gluplja od vas koji imaju sve 5.Ne nisam.
Imala sam problema zbog toga sto sam smatrala da me svi vide kao neuspjesnu glupacu.Te probleme sam rijesila.Prijateljstva u osnovnoj nisu dugovjecna,ali ako se budes hvalila ,, MENE SVI SMATRAJU IZUZETNO TALENTOVANOM,ZABAVNOM I SAVRSENOM'' tesko da ces upoznati prijatelje u srednjoj.
Sta ja znam,ali niko ne voli hvaljivce i pametnjakovice,ne kazem da si to ti,samo ako jesi trudi se suzbiti to u sebi.
Imam i ja slicnih problema. U mojoj skoli niti jedna osoba slusa stranu muziku i nije u tom fazonu da ima idole i sve to.. Pitaju me kako mogu da volim Ameriku, kako to da volim Justina.. Znaci ne verujem, mrzim takve ljude i sve bih dala da nadjem osobu slicnu meni ugh..
Evo mee twins
Isto je i meni
Hvala svima što ste pročitali i uživali u blogu. Uskoro će novi blog?
Opisujes moj zivot.Samo sto kod mene uglavnom ovi "popularni"su "glavni" a ova "obicna deca" oni su sa strane.Ja sam neko vreme spadala u te "popularne"ali se nisam ponasala bezobrazno.Pa sam tek ove godine shvatila ko su mi pravi prijatelji i sa kim cu da se druzim jos dve preostale godine.U prvom pol.su se meni i mojoj BFF desavale razne stvari pa su se ovi "popularni"skupili i ogovarali da smo takve i onakvo.Samo mi je zao sto nisam ranije otkrila ko su mi pravi prijatelji.
Razumem te i ja sam prolazila kroz to. Ne slusaju svi istu muziku, ne idu svi na takmicenja, nismo svi talentovni za iste stvari. Ako je neko drugaciji, postaje predmet ismevanja zato sto nije isti kao ostali, zato sto se ne uklapa u masu. Na kraju krajeva treba da prihvatimo sve takvi kakvi jesmo. Drago mi je da si progovorila o problemu. 🙂 <3