Ćao Famozo, opet se Đorđe javlja po prvi put u ovoj godini! Kao temu za ovaj blog sam izabrao moj odnos sa mlađim bratom. Veoma zanimljiv tekst, ne sumnjam u to da će se nekom dopasti. Poenta svega toga je da se braća i sestre uvek moraju dobro slagati bez obzira na razlike i temperament i uvek se treba igrati igara kakve jedan brat ili sestra vole.
Inspiracija za ovaj tekst mi je naišla u jednu kasnu neprospavanu noć. To je bila prva ideja koja mi je sinula i od samog starta sam rešio samo o toj temi da pišem. U pitanju je tema koja se bavi jednim od porodičnih odnosa, a to je odnos sa mojim mlađim bratom kroz istoriju.
On je četiri godine mlađi od mene. Iako ga volim i dan-danas, moram da priznam da sam u isto vreme sa svoje nepune 23 godine i nezadovoljan time što ga imam jer moja najveća želja je bila da budem jedinac zbog svojih sposobnosti kakve posedujem. Nažalost, ta želja mi se nije ostvarila jer moja majka je posle mog utvrđivanja autizma imala želju da ima drugo dete, pa sam stoga sasvim razumno popustio.
Vremenom sam ga zavoleo i počeo sam da se igram sa njim, pogotovo zbog toga što mi društvo kojim sam tada bio okružen uopšte nije odgovaralo, pa sam stoga odgovarajuće društvo dobio tek onda kada sam počeo da živim u gradu. Ali, o društvu ću pričati neki drugi put. Sada trenutno pišem o bratu. Dok sam ja bio uzrasta između pet i 10/11/12/13 godina, a on uzrasta između dve ili šest/sedam godina, voleo sam da mu svašta radim kako bih prošao kroz njegovu kosu. Voleo sam da mu mirišem kosu, da mu je mazim i još nešto – kao što pas voli da liže kosu svojim vlasnicima, tako sam i ja kao čovek glumio psa i lizao mu kosu što on nikad nije voleo. Vremenom sam to shvatio i prestao sam to da radim mada mu nekad pretim da ću mu lizati/maziti/mirisati kosu samo onda kada se on malo naljuti.
Od početka je bio sklon pobedi u bilo čemu. To znači da se dešavao čest slučaj da me je pobeđivao u društvenim igrama. Retko kad se dešavao slučaj da ja njega pobeđujem. Međutim, sa tom osobinom sam se lako pomirio jer se pokazalo da je od malih nogu bio veoma drčan.
Bezbroj puta se dešavao slučaj da mu nekad „ukradem vreme“, odnosno da se bavim nekim drugim stvarima u isto vreme kada se i bavi nečim drugim u isto vreme. Takvi slučajevi su najčešće bili vezani za upotrebu interneta pa sam morao nekad da popustim s obzirom na to koliko imam slab net u mom stanu. Više puta su ga iznervirale moje „imitacije“ agresivnog ponašanja te me stoga često udarao pesnicom po glavi. Doduše, nekada sam i uspevao da ga sprečim u toj nameri odgurivanjem ruke. Ali, svađe su neizbežan deo odrastanja te je to sasvim normalna stvar.
Sada smo odrasli. Kao što sam već napisao, ja ove godine punim 23, on puni 19 godina. Vodimo obojica svoje živote mada uvek ima nekih razlika u onome što volimo, što je uobičajeno za svaki vid porodičnog odnosa. Pričamo nas dvojica samo o onome što nam je zajedničko što je apsolutno normalna stvar za današnje vreme. Ništa to nije neobično, u današnje vreme ljudi vole da razgovaraju samo sa onima sa kojima mogu lako kliknuti.
Bez obzira na naše razlike i „mučenja“ kakva sam mu pravio, bitno je da se nas dvojica volimo. Volećemo se dok nas smrt ne rastavi.
My Blog rubrika je u kojoj vam pružamo priliku da se vaši tekstovi nađu na Famozi! Može to biti vest, neki vaši saveti ili razmišljanje na neku temu. Kad napišete tekst, pošaljite nam ga na našu adresu, redakcija@famoza.net a u subject/temu stavite My Blog. Vaše blogerske tekstove objavljivaćemo redom kojim nam dođu ali vodite računa da ćemo objavljivati samo one tekstove za koje smatramo da su lepo napisani i i zanimljivi. Prednost će imati oni koji budu pisali našim slovima, tj. budu koristili “šžćđ” u svojim tekstovima. Naravno, ovo je odličan način da promovišete sebe ali i da možda postanete deo naše stalne blogerske ekipe! Za više informacija, pogledajte pravila ovde.
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Baš lijepo pišeš. Super blog