Milan Inić je dvadesetdvogodišnji momak iz Novog Sada, koji se proslavio kao zvezda Jutjuba Yasserstain. Osim toga, on je i student montaže na novosadskog Akademiji umetnosti, kao i bivši đak Karlovačke gimnazije, što uvek s ponosom ističe.
Koliko je Karlovačka gimnazija uticala na tvoj profesionalni put, budući da je tamo sve počelo?
– Ta škola me je izuzetno definisala. Bio sam jedan od retkih koji se nije žalio na svoju srednju školu – sem kad dođe pismeni ili kontrolni, ali to se prevaziđe – dok su se svi ostali vršnjaci žalili. Krajem osnovne sam krenuo da snimam, i moja misija je bila da niko iz srednje škole ne sazna da ja to radim. Sedeli smo na času informatike i moj drugar Igor kaže, “E, kako ide Yasserstain?”. Onda su svi to videli i pričali kako je to slatko. Slatko? To je najbolji komentar koji sam ikada dobio. Bili su mi velika moralna podrška. Kad pogledam na sve te snimke, uvek se hvatam za glavu, hvatam se za glavu i kad pogledam neki snimak od pre mesec dana, ali bili su mi veliki “boost” samopouzdanja, kada nisam dobijao kritike, već više iskrena tumaćenja. Ne lažnu potporu, već iskrena tumačenja.
Koji ti je omiljeni skeč?
– Uglavnom je odgovor – najskoriji skeč koji sam napravio, pošto se ja u pedeset posto svojih skečeva obraćam kameri i više je do tog mog tumačenja samog sebe, ali i dalje sam jako ponosan na snimak “Kako NE učiti”, koji sam snimao kad sam bio druga ili treća godina srednje škole. Čak sam ga i upotrebio za svoj prijemni ispit na Akademiji. Imali smo zadatak da nešto snimamo tada, ali ja sam njima pokazao snimak koji sam radio pre dve godine, i to sam im otkrio tek kad sam prošao.
Koliko je vremena trebalo da se tvoji snimci primete, u kom trenutku ste postali popularni?
U trenutku kad sam na jednom času od drugarice čuo, “E, al’ ti je dobar onaj snimak, umrla sam od smeha”. Kada sam počeo da čujem pozitivne komentare od svojih vršnjaka. To je možda bila neka druga ili treća godina srednje škole, sa serijalom “Stvari koje niko ne izgovara”. Onda je taj serijal bio prevaziđen, a bio je popularan “5 stvari koje mrzim kod..”, pa “Nemoj biti taj L1K” – više kao kulturno-edukativni sadržaj za mlađe generacije, kao neki bonton kako se ponašati u situacijama poput bioskopa, nečijeg rođendana. Gledam da sad ono što radim uglavnom vezujem za to, za serijal “Nemoj biti taj L1K” i za muzičke spotove. To je ono što sam oduvek hteo da radim, ali nisam uopšte talentovan za muziku.
Pesma “Milion” je pre nedelju dana dostigla milion pregleda. Jesi li očekivao takav odziv gledalaca na ovaj spot?
– Iskreno, jesam. “Milion” mi je jedna od dražih naših pesama, očekivali smo to. Proveravao sam par puta kad će da pređe milion, nisam proveravao preglede jedno par meseci, i taj dan sam video, to je bila slučajnost.
Koliko često improvizujete u svojim skečevima?
– Veoma često. Uglavnom osoba koja glumi ili ne može to nešto da izvede, ili mu nešto drugo sine pa odemoo u skroz nekom drugom smeru. Ono što mi radimo jeste insert scena, jer ako bismo radili nešto filmski, izbacivali bismo klipove četiri puta godišnje.
Intervju u celosti možete pročitati OVDE.
Razgovarala: Tamara Mladenović
Foto: Aleksandar Jovanović
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Imao je jako puno sreće sto su ga podržali,ne znam kako je u drugim skolama ali kod mene je to maltretiranje jako često