Dok sam se vraćala jedno veče iz škole i slušala muziku, na pamet mi je palo da napišem ovaj post. Slušala sam Adele i “When We Were Young” i baš tako se zove ovaj post. “When We Were Young” iliti “Kad smo bili mladi”. Ja nisam toliko stara, baš naprotiv dosta sam mlada, ali mogu da pričam o nekim stvarima koje su bile kada sam ja bila mala, a danas je to nešto potpuno drugačije. Nekada su deca po celi dan bili napolju, šutirali loptu, gađali koševe i goliće za mali fudbal, igrali smo žmurke, lozinke, kocke i ostale igre. Dan smo provodili na ulici.
Ujutru ustanem i prvo na šta pomislim je kako ću da idem napolje da se igram da društvom. Brzinski sam oblačila stvari koje bi mi mama pripremila veče pre, brzinski bih pojela doručak koji mi je baka spremila i trk napolje. Prvo bih pozvala Andrijanu, pa bi nas dve išle po Ivu, onda bi išle po Mišu i Jocu, a kasnije po Anu i Bojana. Zatim usledi traženje kreda, kako bismo nacrtali školicu ili kocke. Bojan uvek ponese svoju fudbalsku loptu sa kojom bismo igrali kocke do podneva, dokle je ispod stare trešnje bio hlad. Posle podneva bismo otišli ispred velike bele zgrade gde su živeli Joca i Miša, a ispred koje je bio hlad sve do 2-3 sata popodne. Oko 15h su se moji mama i tata vraćali sa posla i u to vreme bih ja ulazila u kuću da malo predahnem. I ne samo ja, već i ostalo društvo. Tata bi mi kupio čokoladni sladoled ili neku čokoladicu, koju bih pojela posle bakinog ukusnog i zdravog ručka.
U kući bih sedela sve do 5 sati posle podne kada bi se i završavalo vreme odmora. Opet obuvam svoje roze cipelice i trčim napolje. Nalazimo se kod zidića i čekamo da se svi okupimo kako bi nastavili sa druženjem. Kada se svi okupimo, igramo se školice, ledenog čike ili istine i izazova. Toga se igramo sve dok ne padne mrak, jer je tada vreme za žmurke! Igramo papir-kamen-makaze kako bi izabrali onog koji će prvi da broji. Broji onaj ko prvi ispadne. Taj odlazi do bandere kod zidića i tu broji. Mi se skrivamo iza zidića, iza kola Jocinog tate, iza stare trešnje ili male višnje blizu bandere kod koje se broji. Onaj kog prvog zapljune onaj koji je brojio, taj će brojati sledeću rundu. I onda opet ista ili slična mesta i sve tako do kasno u veče, kada bi morali da se raziđemo jer je kasno.
A danas svega toga nema, Svi držimo neke ogromne pametne telefone u rukama, koji prete da postanu pametniji od nekih vlasnika. U mojom ulici ima puno male dece, ali ulica je prazna. Niko se ne igra u njoj. Ulične lampe osvetljuju praznu ulicu sa ponekim prolaznikom. Ne čuje se dečiji smeh, koji je nekada svakodnevno harao mojoj ulicom. Nema zvuka alarma nekih kola jer je lopta udarila u auto. Nema bele krede na trotoaru, iscrtanih kocki i iscrtane školice. Po neki put nekoliko dečaka izađu i igraju fudbal, ali opet nije isto. Nije isto i nikada neće biti isto, na žalost…
Hej! Ja sam Milica sa bloga Milica’s diary. Uskoro punim 15 godina i idem u 8. razred. Volim istoriju i anatomiju čoveka i takođe volim da čitam. Većinu svog slobodnog vremena provodim na raznim blogovima, Wattpadu ili uz neku dobru knjigu 🙂
My Blog rubrika je u kojoj vam pružamo priliku da se vaši tekstovi nađu na Famozi! Može to biti vest, neki vaši saveti ili razmišljanje na neku temu. Kad napišete tekst, pošaljite nam ga na našu adresu, redakcija@famoza.net a u subject/temu stavite My Blog. Vaše blogerske tekstove objavljivaćemo redom kojim nam dođu ali vodite računa da ćemo objavljivati samo one tekstove za koje smatramo da su lepo napisani i i zanimljivi. Prednost će imati oni koji budu pisali našim slovima, tj. budu koristili “šžćđ” u svojim tekstovima. Naravno, ovo je odličan način da promovišete sebe ali i da možda postanete deo naše stalne blogerske ekipe!Za više informacija, pogledajte pravila ovde.
Vladimir Dolapčev je urednik medija Famoza.net. Prethodno je pet godina uređivao portal srpskog izdanja časopisa BRAVO. Najveća želja mu je da Famoza bude drugačiji od svih teen medija i da pomogne u dovođenju mladih zvezda u region.
super
Realna prica, sigurna sam da ti je blog superr.. <3
Super ti je blog ??
I kod mene je isto ovako, na zalost ?? ja sam resila da vise ne nosim fon u skoluuuu, to je veliko bravo za mene ?????
Blog je super 😀