Živimo u vreme brojnih muzičkih biografskih filmova, ali sve do sad, niko nije imao hrabrosti da jedan od njih posveti Michaelu Jacksonu. To doduše i ne čudi, jer je reč o neverovatno kompleksnoj ličnosti, čiji život je teško prilagoditi zahtevima velikog ekrana. Ipak, “Majkl” iznenađujuće uspeva u tome.
Najveća nepoznanica od starta bio je sam Jaafar Jackson, koji je široj javnosti potpuno nepoznat, što i ne čudi s obzirom da on iza sebe i nema filmsku ili muzičku karijeru. Uprkos tome, Jaafar sjajno tumači svog ujaka, a činjenica da njih dvojica fizički liče samo pomaže u tome. Ipak, mnogo je značajnije što gledajući njegove plesne pokrete, emocije, način na koji pristupa ljudima, prepoznajemo da on shvata esenciju onoga što je bio Michael Jackson. Nikad nismo osetili da on to čini usiljeno – sve deluje organski, bez obzira što se često ide u detalje kad je reč o realističnosti – detalje koje će samo veliki fanovi uspeti da prepoznaju.
Iako je u pojedinim medijima film zlonamerno predstavljen kao ušećerena biografija, to je daleko od istine. Mnogo prostora dobilo je Michaelovo teško detinjstvo, a pre svega nasilje koje je nad njim vršio njegov otac Joe Jackson. Colman Domingo savršeno tumači oca familije koji je svoje sinove od najranijeg detinjstva video kao izlaz iz siromaštva, do tačke da je bio i ostao nemilosrdan, posebno prema Michaelu kojeg je redovno zlostavljao.
Joeov kontrast je njegova supruga Katherine (Nia Long) koju Michael obožava, a čiji je uticaj na njega često potcenjen. U plejadi likova koji defiluju tokom dva sata filma, veoma zapaženi su i Miles Teller kao Michaelov višedecenijski advokat John Branca, i njegov odani telohranitelj, KeiLyn Durrel Jones. Vraćajući se na kontroverze, film obrađuje i teme kao što su Michaelova operacija smanjivanja nosa, njegova borba sa vitiligom (kože koja mu se izbeljivala usled bolesti), ili kako je počela njegova zavisnost od lekova protiv bolova.
Kad je reč o muzici, čuli smo mnogo toga – od ranih radova grupe Jackson 5, preko Michaelovih prvih solo pesama, pa do “Thriller” ere, kojoj je posvećeno najviše pažnje. Odabrati koje pesme treba da se nađu u filmu bio je pakleno težak posao – malo njih smo mogli da čujemo i vidimo u celosti, ali uspešno je izvučena esencija onog što je Michael bio.
Ima li mana? Naravno, ali ne tamo gde ih traži deo medija u svojim potpuno promašenim recenzijama filma. Najveći nedostatak je svakako to što film često preskače po nekoliko godina Michaelove karijere, pa neko ko nije previše upoznat sa njegovim životom, može biti pomalo zbunjen. Film nema preteranu želju da gledaocima objasni neke scene, ali opet, dva sata nije ni približno dovoljno da dobijemo kompletnu sliku o Michaelu, čak i kad znamo da ovo ostvarenje zapravo seže samo do sredine osamdesetih godina prošlog veka.
Naša snažna preporuka jeste da doživite “Majkla” u bioskopu, čak i ako o njemu ne znate mnogo. Iako je ovo film, koji pre svega treba da zabavi, a ne suvoparni dokumentarac, on prikazuju suštinu onoga što je Michael bio – neverovatna individua velikog srca, često neshvaćeni ekscentrik koji je zbog toga bio i ostao omiljena tema medijskih laži. No, “Majkl” je još jedna njegova velika pobeda.
Autor: Famoza.net
Foto: Promo
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)