Volim da odvojim vrijeme za pisanje, volim da pišem sve što se dešava oko mene ali na neki poseban način… “Pjesnik je rođen i on živi u meni…” Iz škole svaki put kada bi se vraćala imala bi više papira nego bilježnica i knjiga. Nekada sjednem pored prozora za svoj mali stoli, uzmem olovku i papiri i pišem… Pišem o svemu, pišem o njemu, pišem o sebi…. Pokušala sam jednom da ne pišem svoje pjesme, misli i mišljenja, ali nisam mogla nešto je bilo jače od mene. Olovka i papir su mi njabolji prijatelji, oni me nisu izdali, nikome nisu rekli ništa, oni su čutali i slušali što ja imam za reći…
Moji napisani radovi su skriveni, moj papir zna moje misli, moja olovka samo zna moje riječi. Mnogi misle da sam čuda, povucna, drugačija, ali ja to nisam… Imam svoj mali svijet, svoj svijet u kojem je pjesnik na slobodi i on radi ono što se ja ne bi osudila. On piše, on to čitna, on to skirva od svih,on je u društvu opušten, ali kad smo sami on je drugačiji… Ne ynate o čemu pričam, zar ne? Moj blog koji pišem je o pjesniku koji živi u meni, pjesnik e rođen u meni… Moj “talenat,” je prepoznala moja majka, ja ne volim da se hvalim sa time što znam da pišem super pjesme… Jednostavno pjesnik u meni to ne želi… Da li ste se ikada pitali da li postoji raj na Zemlji? Zamišljali ste neka divna ostrva pore mora, to za mene nije raj. Radije bi bila među knjigama i čitala svakustranicu, svao slovo nekgo išla na neko ostrvo koliko goda ono bilo predivno….
Moj raj je drugačiji, moje riječi nisu povezane, moj blog nećete razumjeti, ali napisaću vam nešto… Moja djela, dio njih:
” Knjiga pisca izdala nije… Ja govorim čak i kada šutim, jasam ti pjesnik u duši.”
“Popljuvaše ljudi sve što napisa ova jadnica i umrije pjesnik, ostade samo umjetnik u pokušaju…”
“Još pamtim pogled zalutani u mojim očima se tvoje more rasulo.”
Nešto od toga su moje napisane riječi, nešto od toga ste saznali…
Ako neko ne zna o čemu se radi u blogu, objasni ću. Radi se o tome da ja vlim da pišem pjesme, da ima neka osoba u meni koja želi to, na neki čudan naćin pišem i na neki čudan način pripadam nekim dijelom pjesnicima… Znam da su riječi malo čude i da tema nije prava ja sam samo željela pokazati da sam drugačija od svih…
My Blog rubrika je u kojoj vam pružamo priliku da se vaši tekstovi nađu na Famozi! Može to biti vest, neki vaši saveti ili razmišljanje na neku temu. Kad napišete tekst, pošaljite nam ga na našu adresu, redakcija@famoza.net a u subject/temu stavite My Blog. Vaše blogerske tekstove objavljivaćemo redom kojim nam dođu ali vodite računa da ćemo objavljivati samo one tekstove za koje smatramo da su lepo napisani i i zanimljivi. Prednost će imati oni koji budu pisali našim slovima, tj. budu koristili “šžćđ” u svojim tekstovima. Naravno, ovo je odličan način da promovišete sebe ali i da možda postanete deo naše stalne blogerske ekipe! Za više informacija, pogledajte pravila ovde. Najbolji blog nedelje nagrađujemo jednom knjigom iz izdavačke kuće Vulkan a možemo da ih šaljemo isključivo na teritoriju Srbije!
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Prelep blog i potpuno te razumem! Pesme mi nisu drage koliko knjige ali svakako ih volim. Pisanje je nekad nešto to me opušta, pomaže mi da kažem sve što mislim i želim, a papir nikad ne osuđuje već sasluša 🙂 U likovima koje smišljam uvek ostavljam deo sebe, a lep je osećaj kad imaš kontrolu nad dešavanjima. Ti si taj koji pravi sudbinu i u mugućnosti si da je popraviš kao i pokvariš. Većina ljudi misli da sam samo tiha i dosadna osoba, a niko od njih ne zna pravu mene. Ne znaju koliko volim da plešem i koliko se često blamiram, ne znaju ko i šta želim da budem ,dok papir sve zna. Na papiru se nalazi svaka moja želja i svakak sitnica koja čini pravu mene. On je zamena za osobu koja to treba da bude 🙂