Letnje popodne. Sedim u sobi i slušam Avril iz dvehiljaditih. Iz te opustenosti me vade stihovi: “Everything’s changing, when I turn around, all out of my control.” U tom trenutku, ti stihovi kao da su me osamarili po sred lica. Imam skoro 15 godina. Mnogo promena se desilo u mom zivotu, mnogo promena tek predstoji. Najveca stvar u mom zivotu trenutno je srednja skola, gimnazija. Odjednom shvatam da je vreme za vece, ozbiljnije stvari.
Postoji taj strah od te velike promene, ali duboko u sebi znam da ce sve biti u redu, da cu se navici. Tako da, ako ste ocekivali blog o prezivljavanju srednje skole, na pogresnom ste mestu. Ovo pisem zbog drugih promena, potpuno drugacije vrste. Ovo pisem da bih prenela kako su na mene uticale emotivne promene i kako sam postala drasticno zrelija osoba. Ovo uopste ne zvuci skromno, ali ja sam svesna cinjenice da sam oduvek bila zrelija od mojih vrsnjaka. Drugacije gledam na stvari. Medjutim, koliko god da sam do sad za sebe mislila da sam zrela i spremna na sve sto je zivot spremio na mene, kad su dosli dani gde sam sedela sama u svojoj sobi, opsednuta mislima da nemam kome da verujem, da se iza svih mojih prijatelja krije skriveni motiv i da zapravo nemam na koga da se oslonim, nista me nije moglo spremiti na tu praznocu.
Ako ste mislili da me je to slomilo,jos gori su bili dani kad sam shvatila da su misli moja realnost. Shvatila sam da zaista nemam kome da verujem, gledala sam ljude koje sam zvala prijateljima kako se potpuno menjaju, kako mi se smeju u lice. Moja najbolja drugarica se postepeno pretvarala u toksicnog psihopatu punog zavisti i ljubomore. Ostala sam sama. U meni se gomilala mrznja prema spoljasnjem svetu, prema ljudima. Znate kad vam se ne radi nista? Meni je to postao svaki dan. Rodbina bi me zapitkivala zasto ne izlazim napolje, zasto se ne druzim sa nekim. Nisam ih cula. Sedela bih u svojoj sobi potpuno isprana. Zivot se polako gasio za mene. Nista me nije ispunjavalo. Vise od godinu dana sam imala istu rutinu. Jedva ustanem ujutru, ne zivi mi se vise. Po ceo dan bi repertoar bio isti- slusanje destruktivne muzike, zvrljanje po papirima u pokusaju da predstavim mrznju i agresiju koja je rasla u meni. Sagradila sam jedan veliki zid. Medjutim, neka visa sila mi je poslala nesto, odnosno nekog, koji je bio kao svetlo na kraju dugog, mracnog tunela. I nekako, neznoscu i postepenim ulivanjem poverenja u mene,ta osoba je probila moj zid. Konacno sam uspela da se oslobodim svega negativnog u meni. Medjutim, postojao je jos jedan problem. Oduvek sam se pretvarala pred drugima da sam nesto sto nisam, napravila sam neku laznu verziju sebe, za koju sam mislila da ce se vise svidjati ljudima, ali mi je upravo ta moja posebna osoba otvorila oci. “Toliko se dugo poznajemo, gledam te kako si ono sto jesi i svidja mi se ta osoba, zasto je ne pokazes i drugima? To si ti, a ti si kvalitetna i jedinstvena.” Osetila sam se preporodjenom. Od trenutka kad sam pocela da bez trunke srama, stida i straha budem ono sto jesam, kad sam polako eliminisala sve ljude koji lose uticu na moje pozitivno stanje uma, kad sam pocela da brutalno iskreno govorim o svojim osecanjima i kad sam prestala da mislim da ono sto ja zapravo jesam ljudi nece hteti da prihvate, konacno sam pocela da zivim punim plucima, srecno i ispunjeno.
My Blog rubrika je u kojoj vam pružamo priliku da se vaši tekstovi nađu na Famozi! Može to biti vest, neki vaši saveti ili razmišljanje na neku temu. Kad napišete tekst, pošaljite nam ga na našu adresu, redakcija@famoza.net a u subject/temu stavite My Blog. Vaše blogerske tekstove objavljivaćemo redom kojim nam dođu ali vodite računa da ćemo objavljivati samo one tekstove za koje smatramo da su lepo napisani i i zanimljivi. Prednost će imati oni koji budu pisali našim slovima, tj. budu koristili “šžćđ” u svojim tekstovima. Naravno, ovo je odličan način da promovišete sebe ali i da možda postanete deo naše stalne blogerske ekipe! Za više informacija, pogledajte pravila ovde.
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Potpuno te shvatam za tu istu rutinu, za gubljenje volje za životom, za to što si drugačija i što si oduvijek gledala drugačije na stvari. Možda je to ludo, ali ja sam sve to prošla prije 3. godine kada sam imala trinaest. Imaš sreće što si našla tu jednu osobu koja te izvukla iz depresije, ako mene pitaš sada kako sam se ja izvukla, iskreno nemam pojma. Nekako sam se trgla sama od sebe, ne znam kako.
Stvano sjajan blog, sve si dobro napisala.
Ja sad prolazim kroz to.Iskreno prije sam imala puno prijatelja i svima sam mogla reci sta me muci al to se promijenilo.Sve je pocelo kad su me nagovarali da im ispricam svoju pravu zivotnu pricu i ja sam bila lakovjerno i ispricala sam ih poslje tog me svi mrze zbog jedne osobe u mom zivotu koju i ja bas ne volim
…Neizlazim nikamo "prijatelji " me nezovu da idem s njima iskreno sada imam jednu prijateljicu koja me nije nikad iznevjerila i volime kakva jesam ,nesmeta joj sto se stalno smijem i ak u sebi placem i ona me je izvukla iz toga i ako jos uvjek to prilazim pomaze mi jer stvarno se nemogu nikome obratit osim njoj.Nesmeta joj cak dok stalo pricam o M&M 😂 cak ih je i zavoljela.
Imas srece, takvi prijatelji su rijetki. Ja imam dvije,usput i jedine prijateljice,iako im vjerujem sasvim dovoljno,i dalje ne znam da li su prave ili samo kratkotrajne.
To se meni desavalo ovog leta, gubila sam volju za zivotom bukvalno, ali svako nadje neke metode da se toga otarasi, pa sam i ja tako nasla i neke svoje. Uglavnom, super je blog, poucan i znam da ce mnogima pomoci!