Blog naše Lene: Pogled u prošlost

Imam običaj da svake godine pišem mali tekst u znak sećanja na godinu koju sam ostavila iza sebe.

Prošla godina mi i nije bila baš toliko dobra. Prekinula sam vezu od dve godine na ne baš lep način, još više sam smanjila krug bliskih prijatelja, upoznala sam nove osobe, zbližila se sa porodicom, proslavila prvi sestrin rođendan.

Cela godina je bila puna uspona i padova. Bilo je lepih stvari, ali i onih manje lepih. 

U aprilu sam odlučila da prekinem vezu za koju su svi govorili da se nikada neće raspasti. Međutim, shvatila sam da sam dve godine provela sa osobom koju zapravo ne poznajem. Koja nije bila ono što sam očekivala. Govorili su mi da ću imati budućnost s njim, ali to nisu mogli znati. Imam samo 19 godina, a ljudi oko mene su me ubeđivali da je on onaj pravi. Jedno vreme sam i sama mislila da jeste, u jednom trenutku sam zaboravila na sve ciljeve, na sve želje, na sve ono što želim da budem. Zaboravila sam ko sam ja. U svom tom zanosu sam postala druga osoba.

Niko to nije primećivao, nisam ni ja. Zbog njega sam izgubila drugove do kojih mi je zaista stalo, samo zato što je on bio ljubomoran. Jedan od tih drugova mi je otvorio oči. Jednom rečenicom. “Zašto mučiš i sebe i njega?” Od tada sam počela da razmišljam i shvatila da sam izgubila sebe pokušavajući njemu da udovoljim.

U 2018. godini sam naučila da cenim sebe. Da cenim svoje vreme, svoje stavove, svoje ciljeve. Počela sam da radim na sebi i verujem da će mi se taj trud isplatiti.