Novi blog naše Teodore Aćimović: Kako biti srećnija osoba

Like
Like Love Haha Wow Sad Angry
72

Osećanje sreće je prolazno, ali se stalno vraća. Nekada nam jednostavno nije ni do čega, ne osećamo se srećno, preispitujemo svoje postupke, a zatim tu sledi jedan ogroman lanac misli koji je svima nama, verujem, jako dobro poznat. Iako se retko ko trudi da sam uradi nešto za sebe i veruje se da vi sami ne možete puno uticati na sopstvenu sreću i da je u pitanju samo sudbina i slično, to zapravo nije tačno. Neke stvari vam ipak mogu stvoriti neki osećaj sreće i zadovoljstva.

1. Organizacija. Organizovati obaveze je jednako važno kao i organizovati stvari u sobi. Ako ne uspevate da stignete da odradite stvari kako ste i planirali pokušajte da zapisujete obaveze u planer. Meni je planer zaista bio od koristi dok nisam naučila da u glavi mogu da organizujem svoje obaveze. A što se tiče organizovane sobe, gledajte da onaj deo gde provodite najviše vremena ne bude neuredan i prepunjen. Dekorišite jednostavno i neka vam najbitnije stvari budu na dohvat ruke. Znam da je teško stalno održavati celu sobu čistom, ali potrudite se da makar taj deo održavate redovno.

2. Pronađite hobi. Uživajte u stvarima koje volite, a ako još nište otkrili da li je to bavljenje sportom, pisanje ili nešto treće, nemojte se bojati da probate, u nečemu ćete se pronaći.

3. Počastite sebe. Nekada je vrlo važno da sebi damo predaha i uradimo neku stvar koju ne radimo tako često. Mislim na preskakanje učenja nekog dana (nemojte da vam pređe u naviku), malo više slatkiša nego obično, odlazak u šoping… Priznajte da vas nekada i jedna čokoladica usreći više nego petica iz najtežeg predmeta.

4. Slobodno vreme.
Iskoristite slobodno vreme za odmor, nemojte misliti ni o čemu. Obaveze i probleme zanemarite na trenutak (ili malo duže) jer na silu nećete ništa uspeti.

5. Vodite dnevnik. Pokušajte da zapisujete sve što vam se desilo tokom dana u dnevnik. Znam koliko je teško redovno voditi dnevnik, ali ne morate ga pisati svakodnevno već možete i kada želite nešto sa nekim da podelite, a nemate sa kim. Takođe, prelep je osećaj kada počnete da čitate stare dnevnike i prisetite se nekih lepih trenutaka i događaja.

6. Iskoristite svaki trenutak.
Trenuci veoma brzo prolaze, a mi čak i ne primećujemo. Potrudite se da maksimalno uživate u svakom danu. Okružite se onima koji vam znače i koje volite i nikada se nemojte bojati da probate nešto novo.

A za kraj, ne zaboravite da ne možemo uvek biti srećni. Život nije savršen, nekada se moramo prepustiti i nekim drugim osećanjima. Sve ima svoje razloge.

Teodora je stalna saradnica portala Famoza.net. Pišite joj na adresu teodora.acimovic@famoza.net i pogledajte njen blog, Teodora’s Small World.

5 thoughts on “Novi blog naše Teodore Aćimović: Kako biti srećnija osoba

  1. Zdravo.Imam jedan problem.Od kako sam krenula u skolu gotovo svakodnevno cujem kako mi pricaju iza ledja vidi kako je ruzna,pogledaj je na sta lici i ponekad mi se smeju u lice.Do sada nisam dolazila u ovakve situacije.Ja mislim da nisam ruzna.Ima lepse dece od mene ali nisam najruznija.Iako mislim da izgled nije vazan koliko ponasanje i karakter uvek mi bude neprijatno kad cujem sta pricaju,pogotovo sto se ja prema njima odnosim korektno.Zato svaki dan kad dodjem kuci placem.Do sad sam bila najbolji djak u odeljenju,ali sam malo popustila.Kad god im nesto treba od mene bilo to da radim kontrolni ili da im uradim domaci oni su dobri prema meni.U ovom novom odeljenju svi se druze jedni sa drugima ,a iza ledja ih ogovaraju,pa ih ja pomalo izbegavam jer ne zelim da budem u losem drustvu.Jos sam po prirodi stidljiva sto njima odgovara jer znaju da im ja necu uzvratiti istom merom.Jel ima neko savet sta da radim.

    P.S.Te devojcice su prelepe pa misle da je u redu da gaze ostale.Za svakoga pricaju da je ruzan,cak i za devojcice sa kojima su bas dobre drugarice.Te devojice su bas lepe,ali iz nekog razloga one se i njima podsemevaju.

  2. Zdravo.Imam jedan problem.Od kako sam krenula u skolu gotovo svakodnevno cujem kako mi pricaju iza ledja vidi kako je ruzna,pogledaj je na sta lici i ponekad mi se smeju u lice.Do sada nisam dolazila u ovakve situacije.Ja mislim da nisam ruzna.Ima lepse dece od mene ali nisam najruznija.Iako mislim da izgled nije vazan koliko ponasanje i karakter uvek mi bude neprijatno kad cujem sta pricaju,pogotovo sto se ja prema njima odnosim korektno.Zato svaki dan kad dodjem kuci placem.Do sad sam bila najbolji djak u odeljenju,ali sam malo popustila.Kad god im nesto treba od mene bilo to da radim kontrolni ili da im uradim domaci oni su dobri prema meni.U ovom novom odeljenju svi se druze jedni sa drugima ,a iza ledja ih ogovaraju,pa ih ja pomalo izbegavam jer ne zelim da budem u losem drustvu.Jos sam po prirodi stidljiva sto njima odgovara jer znaju da im ja necu uzvratiti istom merom.Jel ima neko savet sta da radim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *