Kako se izboriti s roditeljima tokom puberteta?

Like
Like Love Haha Wow Sad Angry
1

laughter-775062_1920

Pubertet je period života u kome se svi menjamo. Neko izrazito fizički, a neko psihički. Eh, roditeljima te promene najteže padaju. Njihovi tinejdžeri postaju nervozni, manje pričaju sa njima, manje im se poveravaju, manje ih slušaju. Sada, kada sam dovoljno odrasla i uveliko prevazišla najgori deo puberteta, želim da vas posavetujem kako da se u tom periodu ponašate prema roditeljima. Pretpostavljam da ponekad trpite kazne, da vas ponekad ne razumeju i da se još uvek ne mire da ste porasli, ali sve je to normalno. 🙂

1. Spremajte sobu!
Verujem da vam mama često upadne u sobu i počne da pridikuje jer je odeća na sve strane, mrve su ispod stola i po krevetu, a tanjiri i šolje u svakom uglu sobe. Moram da priznam, ja kroz to nisam prošla, jer sam dosta pedantna i ne volim kada mi je soba neuredna. Međutim, živim sa mlađim bratom i takve scenarije viđam svakoga dana. Kako bi to izbegli, jednom nedeljno se latite posla. Pokupite posuđe, čista odeća u ormar, prljava na pranje, raspremite radni sto, usisajte i obrišite prašinu. Za sat vremena nećete moći da prepoznate svoju sobu! Verujte mi ne reč! 🙂
2. Javite im se kada idete od kuće i kada dolazite kući!
Kada krenete negde, recite im gde idete i oko koliko sati planirate da dođete kući. Ako im to ne kažete, verovatno će vam nakon nekog vremena slati poruku sa pitanjem: ’Kada dolaziš?’ ili ’Da li neko treba da dođe po tebe?’, a to verovatno želite da izbegnete. Plus, tako stiču poverenje u vas. 🙂
3. Ne krijte ocene!
Mislim da sam samo jednom, u četvrtom razredu, sakrila trojku iz matematike. Mama je brzo saznala i osećala se loše. Ne zbog ocene, već zato što sam strahovala od njene reakcije. Naučila me je da joj uvek kažem, šta god da dobijem, jer su sve ocene za đaka. Ako prećutite većinu ocena, a mama ili tata ih vide sve na gomili na tromesečju, šokiraće se i nećete izbeći duge razgovore. I onako će biti ljuti eventualno par sati/dana i posle će maltene zaboraviti. 🙂

girl-375114_1280

4. Ne svađajte se!
Ako vam se desi da ne pospemite sobu, sakrijete ocenu ili zakasnite kući, i kada oni počnu da vam brbljaju o tome kako ste lenji, bezobrazni ili nešto treće, nemojte da se svađate. Mirno se saglasite sa njima, obećajte im da se to više neće ponoviti i trudite se da se stvarno ne ponovi. 🙂
5. Prihvatite kazne!
Većina tinejdžera bar jednom bude u kazni. Neko ne može da izlazi, nekome oduzmu telefon, neko ne sme da ode na neku važnu žurku i sl. Kada vam se to desi, ispoštujte tu kaznu. Nema svrhe da lupate po kući, da vrištite i plačete i da ih molite da se smiluju na vas. Radite istrpite bar jedan dan, a onda posle toga recite da ste dobro razmislili, shvatili svoju grešku i znate kako to već ide. 🙂
6. Recite im ako imate dečka!
Dečka je teško kriti. Kada ga imate, češće izlazite iz kuće, a ako stalno imate slične ili različite izgovore, vašim roditeljima će to biti sumnjivo. Zato lepo sedite i na miru popričajte sa njima. Recite im ko je on, da ste srećni, da vam je lepo zajedno, ali da isto tako znate gde su granice i koliko godine imate i da zbog toga ne treba da brinu. 
7. Pričajte sa njima!
Roditelji ponekad preteruju – daju vam bebeće nadimke pred drugima, previše vas kontrolišu, smetnu sa uma da ste već postali tinejdžeri. Jako je važno da pričate sa njima i da im skrenete pažnju na to da rastete i da moraju da promene svoje ponašanje prema vama. Ako im ne kažete, mala je šansa da će njima to brzo dopreti do mozga. Za njih ste, koliko god godina imali, uvek deca.

U suštini – jako je važno da budete stpljivi i tolerantni, jer će i vaš odnos tada biti na zavidnom nivou. A bez svađa, razmirica i kazni je sve lakše. Roditelji vam, na kraju krajeva, uvek misle dobre. Oni vaš najviše vole, čak i ako vam se ponekad čini da nije tako. 🙂

Anja Minić je stalna saradnica portala Famoza.net. Pišite joj na [email protected] i posetite njen blog Anja’s Diary

FOTO: Pixabay

One thought on “Kako se izboriti s roditeljima tokom puberteta?

  1. Moji roditeelji su me uvek ucili da budem iskrena sa njima…Nikad se nisam bojala da im kazem za neku nizu ocenu. Imaju poverenja u mene 100% jer im stalno govorim sve.Odlican sam djak(svaki razred 5,00)i tako se trudim da im pravim manje briga,a i da im u buducnosti ne pravim probleme(ne ucim zbog njih,nego zbog sebe,ne zelim kasnije da se mucim…)BUDITE ISKRENI SA RODITELJIMA,ONI CE VAM UVEK TREBATI! Pozz

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *