U 21. veku i u novijim generacijama postoji sve više ljudi koji se nazivaju “hejteri”. To su uglavnom ljudi koji uvek imaju loš komentar na ono što vide, čuju, pročitaju. To su takođe i ljudi koji bi učinili sve da vam zagorčaju život ili oni koji nemaju pametnija posla nego da komentarišu druge.
Postoji mnoštvo načina da se izborite s tim. Na primer, zahvaljujući hejterima sam započela pisanje svog bloga. Oduvek sam volela da pišem, samo nisam imala hrabrosti da napravim taj korak. Kad sam shvatila da će ljudi uvek pričati iako za to nemaju razlog odlučila sam da napravim blog. To je moj način da pobegnem oz stvarnog sveta i da se opustim.
Nekih 13 godina su za mene pričali da sam previše mršava, anoreksična, da moji nemaju čime da me hrane. To me nije toliko bolelo jer sam bila mala, šta sam znala? Bolelo je moje roditelje. Kad sam se ugojila govorili su kako sam debela, da bih trebalo da smršam, da imam previše akni. Pošto imam dovoljno godina da shvatam stvari, zabolelo je. Te priče su tu i dalje, ali sam pre nekih mesec dana shvatila da su to priče. Šta god da se desi, šta god da uradim, ljudi će pričati. Živim u selu i s tim su ove priče dosegle granicu nenormalnog. Celo selo priča stvari o meni. Doduše, stvari su se malo smirile.
Imala sam veliko društvo. Nas 20-30 se družilo neprestano. Zajedno smo šetali, išli na bazene, provodili dane zajedno. Međutim, kad sam našla dečka stvari su se promenile. Sve se to izdešavalo u januaru. Moje “društvo” je smatralo da sam ih zapostavila i da sam se pretvorila u sasvim drugu osobu, što uopšte nije tačno. Počeli su da izmišljaju priče, da mi dobacuju na ulici. Vraćala sam se kući uplakana. Bolelo je. Moji roditelji nisu znali šta se dešava, dok jednog dana nisu čuli na ulici od nekih prolaznika. Međutim, dobacivanja i ogovaranja su se nastavila. Imala sam dva drugarice i jednog druga uz sebe i nekako sam izdržavala. U međuvremenu, moj deda je preminuo, patila sam, a priče koje su se nastavile su moje stanje učinile još gorim. Kada je prošlo 40 dana i kad sam prvi put izašla posle svega, dobila sam izvinjenje.
Shvatila sam da će ljudi prestati tek kad ti se dogodi nešto loše u životu. I svog tog iskustva sam naučila da ne obraćam pažnju na nebitne ljude. Živite svoj život onako kako vi želite, ne dozvolite drugima da stanu na put vašoj sreći i izboru. Priče kao priče, uvek će ih biti, ali to ne znači da bi trebalo da vas dotiču.
Lena Ergelaš je stalna saradnica portala Famoza.net. Posetite njen blog Just Dreamer i pišite joj na lena.ergelas@famoza.net .
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Latest posts by Vladimir (Famoza.net) (see all)
- San dug šest godina: Marcus i Martinus dolaze u Srbiju 28. aprila! - 18/04/2024
- Da li sve ovo znači da mu se ja sviđam? - 16/04/2024
- Da li su me slagali u vezi sa mojom simpatijom? - 12/04/2024
Kako lepo pisesss
Svaka čast,mnogo lepo pišeš! 🙂
Ajme divno!