Tinejdžerski period u životu svakog pojedinca nosi sa sobom razne promene, a često i nesigurnost u sebe. Ako i vi nemate dovoljno vere u sebe, nemojte brinuti jer to nije stvar koja se samo vama dešava. I većina vaših vršnjaka se susreće sa sličnim problemima, samo ih možda veštije sakrivaju.
Kada kažem samopouzdanje, ne mislim da treba da budete nadmeni i puni sebe, niti da smatrate sebe boljim od drugih. Vera u sebe je važna radi ostvarenja ciljeva, a i da biste se jednostavno vi bolje osećali. Ako se plašite da započnete komunikaciju sa nekim/da odgovarate usmeno pred celim odeljenjem/da niste dovoljno dobri za nešto, nikada ni ne možete uspeti. Hajde najpre da vidimo odakle taj strah i nesigurnost potiču. Uglavnom od drugih, tj. šta će drugi ljudi iz vašeg okruženja reći i kako će vas doživeti, zar ne? Time što sebe predstavlajte kao plašljivu i osobu sa nedovoljno poverenja u sebe nije ni čudo ako o vama ne budu imali visoko mišljenje. Verujete mi da većina stvari koje vas plaši zapravo nisu toliko komplikovane, već ih vi samo u svojim glavam preuveličavate.
Želite da proširite svoj krug prijatelja? Jednostavno priđite svom drugu/drugarici iz odeljenja i započnite komunikaciju. Iz toga ćete zaključiti da li imate zajedničkih tema i da li se u budućnosti zaista možete više družiti. Možda ćete steći novog prijatelja, a možda vam se interesovanja i stavovi ne poklope, pa ne bude baš tako. Ali nema veze i ako ne bude tako jer ste bar probali. Zbog jednog razgovora vam se ništa neće desiti. A i pomislite samo da je možda i ta druga strana sa kojom želite da pričate podjednako uplašena i nesigurna kao i vi.
Strah od usmenog odgovaranja? Ako niste dovoljno učili, razumem taj strah i mogu reći da je opravdan. Ali ako ste dovoljno učili, onda zaista nema razloga da imate tremu ili da vam se tresu ruke i suši grlo kada vas profesor prozove da odgovarate usmeno. Uložili ste trud da naučite nešto i sada ćete dozvoliti da vam strah oduzme šansu da se pokažete u najboljem svetlu? Recite sami, ima li ovo smisla? Sigurno i vi u svom odeljenju imate neke ljude koji ili nisu ništa učili ili su učili jako malo, ali nekako uspeju da se „izvuku“ na tom usmenom jer im je komunikacija jedna od jačih strana. Zašto onda ne naučite nešto od njih? Vi imate znanje, to je najvažnija stvar. Sve ostalo je lako, bar bi trebalo da bude. Nema razloga da se plašite profesora ma koliko oni strogi bili jer ćete upravo njih učiniti jako srećnim ako im pokažete visok nivo znanja. A što se vaših drugova iz odeljenja tiče, verujte mi da veliki broj njih ni ne sluša šta vi pričate. Postoje naravno i oni koji slušaju, ali zašto da imate tremu zbog njih? Zašto idete u školu? Zato što vas roditelji teraju? Nikada nemojte tako da gledate na stvari. Škola je mesto na kome treba nešto da naučite i od nje vam zavisi posao kojim ćete se baviti, kao i vaša budućnost. Neće drugi živeti vaš život, već vi sami i zato nemojte dozvoliti da se kasnije kajete zbog stavri koje niste smeli da uradite jer niste imali dovoljno vere u sebe.
Ovo su bila dva konkretna i, po meni, najčešća problema kada su tinejdžeri i nesigurnost u pitanju. Ni ljubavne probleme ne treba zaboraviti, ali o njima nekom drugom prilikom. Najvažnija stvar je da pred sobom imate ciljeve koje želite da ostvarite. Da napomenem da se ciljevi i snovi razlikuju jer su ciljevi neke realne stvari koje smo sebi zacrtali i koje znamo sa sigurnošću da možemo ostvariti, dok su snovi maštanja koja svako od nas ima. Ne kažem da ni snovi nisu ostvarivi, naprotiv, ali ponekad umeju da budu nestvarni. Dakle, zacrtajte sebi cilj i težite ka tome da ga ostvarite.
I sam vaš položaj tela može odavati utisak o vama. Kada biste sebe mogli da pogledate sa strane, šta biste pomislili? Stav, držanje dela, položaj nogu i ruku, pogled mogu pokazati kakva ste osoba. Hodajte uspravno i uzdignute glave i ne izbegavajte kontakt oči u oči sa drugim ljudima. Ukoliko stalno imate namršten izraz lica, pokušajte to da promenite. Ne kažem da treba neprestano da se smejete, ali normalan izraz lica i poneki osmeh će odati mnogo lepšu sliku o vama.
Svi mi imamo mane, ali i vrline i na svakom od nas je da izabere šta će od ovo dvoje preovladavati u našim životima. Želite li da se sramežljivo sakrivate iza svojih mana ili da ponosno i uzdignute glave stojite iza svojih vrlina? Odluka je na vama, a mislim da svi znate šta je za vas bolje.
Lady je stalna blogerka portala Famoza.net. Pišite joj na adresu fashionbeautyandstyle01@gmail.com i pogledajte njen blog Fashion, Beauty and Style .
Pogledajte još:
Vladimir (Famoza.net)
Latest posts by Vladimir (Famoza.net) (see all)
- San dug šest godina: Marcus i Martinus dolaze u Srbiju 28. aprila! - 18/04/2024
- Da li sve ovo znači da mu se ja sviđam? - 16/04/2024
- Da li su me slagali u vezi sa mojom simpatijom? - 12/04/2024
Ok.
Kako su super tvoji tekstovi ?
Kao depresivna, anksiozna i osoba koja stalno dozivljava napade panike smatram da je ovo besmisleno. Niko ne moze depresivnoj osobi reci misli na nesto lijepo, gojaznoj smrsaj, anoreksicnoj jedi, to tako ne funcionise haha, ako nemas samopouzdanja preporucujem odlaske kod psiho terapeuta
Znam da ne treba ovde da se salje kviz, ali imam problema oko email-a pa nmg da vam posaljem tamo. Evo jednog kviza o seriji 'Pretty Little Liars' http://www.opinionstage.com/noname912/pretty-litt… , nadam se da cete ga objaviti u skorije vreme jer sam se bas potrudila oko njega. Pozdrav Famozo. <3
Lady, u pravu si! Imaš puno više životnog iskustva od ljudi tvoje dobi, a što se straha tiče, u svojem razredu imam prijateljicu koju mama tjera na učenje (toliko uči da doma sve zna, a u školi se ne može ničega sjetiti) zbog tolikog stresa i učenja.
Moja generacija i je u fazi kada odrastamo i tada imamo najviše problema (koliko fizičkih toliko i psihičkih) ali i to je dio života. Budući da sam emetofob znam kako smiriti osobu koja ima napadaj panike (iz prilično očitih razloga), a samim time što imate fobiju gubite samopuzdanje koje će te, prije ili poslje, morati vratiti. Svaka čast!